Самоубиство је термин који подразумева све случајеве смрти који су последица дела саме жртве свесне последица датог чина.

У свету скоро 800.000 људи сваке године изврши самоубиство, а много већи број њих покуша да га реализује. Шта више, самоубиство је други по реду узрок смрти у популацији становништа између 15 и 29 година.

Република Србија спада у земље са умерено-високом стопом самоубиства у Европи (19 самоубистава на 100.000 становника), што је рангира на 13. месту, и то иза економски развијених земаља (попут Финске и Белгије), као и земаља у транзицији (нпр. Летоније, Белорусије, Мађарске, Словеније, Хрватске итд.). У нашој земљи сваке године око 1.500 људи изврши самоубиство.

Главни узрочници за самоубиство су менталне болести и поремећаји понашања (најчешће депресија – униполарна или биполарна, болести зависности, схизофренија и гранични поремећаји личности), док се у “окидаче” убрајају превасходно стресне ситуације у свакодневном животу, са којима индивидуа није у стању да се носи.

Особе које размишљају о самоубиству можда неће потражити помоћ, али то не значи да је не жели или да јој није потребна. Оне најчешће и не желе да умру, већ да прекину неподношљиву патњу коју осећају. Заправо, препознати знакове упозорења у понашању, схватити их озбиљно и бити у стању разговарати о њима са суицидалном особом, кључни су кораци у превенцији самоубиства.